Ovo se zove rezistencija na leptin i smatra se da je vodeći razlog nastanka gojaznosti - objašnjava dr Lustig. Birajte zdravu hranu. Jedite dovoljno visokokvalitetnih proteina, korisnih masti i povrća. Oprezno sa plastičnim pakovanjima. Određene vrste plastike sadrže hemikalije, kao što je BPA, koji remete rad hormona. Spavajte dovoljno. Spavanje je od vitalnog značaja za ravnotežu hormona, održavanje normalne telesne težine i regulaciju šećera u krvi.

Oprezno sa suplementima.

Ipak, zbog nezdravih navika koje mnogi imaju, telo je često pod konstantnim stresom, zbog čega izlučivanje kortizola postaje štetno, jer on tada počinje da podstiče skladištenje viscelarnih masti i ubrzava sazrevanje masnih ćelija.

Uz savet lekara kao dopuna izbalansiranoj ishrani i kvalitetnom snu, možete da uzimate magnezijum, vitamin D, omega-3 masne kiseline Ograničite unos kofeina. Previše kofeina može da izazove poremećaje u endokrinom sistemu, posebno ako su uključeni i ostali stresori, toksini, pušenje, nervoza.

Pažljivo vežbajte. Ako imate problem sa hormonima štitaste žlezde, previše vežbanja može više da napravi štete nego koristi. Počnite sa laganim šetnjama, vožnjom biciklom, plivanjem, dok ne vidite kako organizam reaguje na to. Drugi vodeći krivac za gojaznost je insulin. Insulin je hormon koji "naređuje" ćelijama da pokupe glukozu iz krvi. To je, takođe, najveći depo energije u telu. On navodi ćelije da čuvaju energiju, bilo da je u obliku glikogena ili masnoće.

Prema mišljenju dr Lustiga, jedan od načina na koji insulin utiče na nastanak gojaznosti je taj što on blokira signal leptina u mozgu. Tako, ako postoji stalni porast nivoa insulina u krvi javiće se rezistencija na leptin.

Visok nivo insulina sprečava signal koji šalje leptin - mozak ne prepoznaje da postoji dovoljno količine masti - mi mislimo da smo gladni. Međutim, insulin nije uvek loš hormon. On je neophodan za život, ali, kada je konstantno povišen, uzrokuje zdravstvene probleme. Šta tera insulin da stalno raste u krvi? Prema profesoru Lustigu, višak fruktoze iz dodatih šećera ne one iz voća, razlog je insulinske rezistencije, a insulinska rezistencija vodi u hronično povišen nivo insulina.

Ipak, izbacivanje dodatih šećera iz ishrane neće automatski uticati na smanjenje kilograma. Izbegavanje šećera je važna mera prevencije gojaznosti, ali nije toliko efikasna u lečenju. Proteini, takođe, potpomažu otpuštanje insulina, ali su ugljeni hidrati glavni faktor. Mnoge studije pokazuju da smanjenje unosa ugljenih hidrata vodi do drastične redukcije insulina i automatski do smanjenja težine. Bez brojanja kalorija. Kakav god da je u pitanju mehanizam, on deluje - kaže prof.

Osim leptina i insulina, koji se smatraju glavnim krivcima za nastanak gojaznosti, i drugi hormoni utiču na pojedine bolesti i stanja. Tačnije, određena hrana koju jedemo utiče na hormone, a njihov poremećaj izaziva mnogobrojne tegobe. Primera radi, ako se hranimo namirnicama koje su bogate mastima, kao što su punomasno mleko i mlečni proizvodi, podići ćemo i nivo estrogena.

Ako možete da birate između svinjskog mesa, koje je uglavnom masno, i ribe, svakako izaberite ribu.

Posebno se preporučuje morska riba, koja je bogata ribljim uljem, koje je veoma korisno za organizam. Na ovaj način će se smanjiti unos estrogena, čije povećanje utiče na rast mioma. Dalje, na hormon kortizol deluje kofein. Osim što reguliše stres, kortizol povećava i budnost.

On deluje s kofeinom, pa treba pripaziti na vreme ispijanja kafe. LJudi koji kafu piju između osam i devet sati ujutro, kada je kortizol najviši, razviju toleranciju na kofein, čime se smanjuje njegova efikasnost. Što je nivo kortizola veći, to je veći rizik od otpornosti na kofein.

Kafa ne deluje, pa telo vrlo brzo traži dodatnu šoljicu ili snažniji napitak kako bi se razbudilo. To samo dodatno uzrokuje dodatnu nervozu i napetost. Osim hrane, na hormonsku neravnotežu, a samim tim i nastanak viška kilograma, utiču i drugi faktori poput kontraceptivnih pilula, stresa, trudnoće i porođaja. Zato bi, kažu stručnjaci, trebalo sveobuhvatno gledati na nastanak gojaznosti i uključiti sve faktore koji mogu da doprinesu ovoj bolesti.

Povećan leptin. Poremećen kortizol. Smanjen rad tiroidne žlezde, insulinska rezistencija. Samo najpre treba odrediti uzrok - napominje profesor fiziologije Safron Vajthed. Salo na stomak.