Hormoni gojaznost

Hormoni gojaznost

Visok nivo estrogena u organizmu može nastati zbog prevelike proizvodnje hormona ili usled ishrane bogate estrogenom. Kada se nivoi estrogena povećavaju, ćelije koje proizvode insulin se naprežu.

To vas čini otpornim na insulin, što dovodi do porasta nivoa glukoze u krvi i dovodi do povećanja telesne mase. Žene u pred menopauzi imaju niži nivo estrogena. Da bi dopunilo isporuku estrogena, telo počinje da traži druge izvore koji proizvode estrogen. Jedan takav izvor su masne ćelije. Kada nivoi estrogena opadaju, telo počinje da pretvara sve raspoložive izvore energije u masnoću kako bi dopunilo nivoe glukoze.

Ovo dovodi do povećanja telesne mase.

Hormoni gojaznost

Leptin je hormon koji reguliše energetski balans u telu inhibiranjem gladi. Ali kada jedete hranu bogatu šećerom, prekomerna upotreba fruktoze se pretvara u masnoću koja se deponuje u jetri, stomaku i drugim delovima tela.

Ove masne ćelije stvaraju leptin. Kako se sve više leptina stvara, telo gubi osetljivost na njega. Ovo dovodi do toga da mozak prekine prijem signala da ste siti. Grelin je poznat kao gastrični hormon, on stimuliše apetit i povećava taloženje masti. Nivoi grelina su visoki kada su ljudi na stroguim dijetama ili kada poste.

Melatonin je hormon koji reguliše san i budnost. Dok spavamo, telo oslobađa hormone rasta koji pomažu telu da zaraste, poboljša sastav tela i gradi mišićnu masu. Ali, ako nespavamo, ovaj proces zarastanja postaje poremećen zbog izazivanja stresa i na kraju vodi do povećanja telesne mase. Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Veb mesto. Sačuvaj moje ime, e-poštu i veb mesto u ovom pregledaču veba za sledeći put kada komentarišem. Jako je lako ugojiti se, a od mršavljenja nema ništa teže.

Podelite sa prijateljima.

Stres pospešuje lučenje kortizola.

Oznake: gojaznost hormoni. Ostavite odgovor Odustani od odgovora Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Ove hemijske supstance imaju ne samo jako estrogeno dejstvo već podstiču i rast tumorskih ćelija. Masno tkivo je jedna od najvećih endokrinih žlezda, stvara i oslobađa različite proinflamatorne i antiinflamatorne faktore, uključujući i adipokine leptin, adiponektin, rezistin i visfatin, kao i citokine i hemokine kao što su TNFα, IL6, monocitni hemoatraktnatni protein 1 i mnogi drugi.

Proinflamatorni molekuli stvoreni u masnom tkivu podstiču sistemsku inflamaciiju, aktivno učestvuju u razvoju insulinske rezistencije i odgovorni su za povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti koje prate gojaznost.

Kod gojaznih osoba makrofage imunološke ćelije kreću se prema masnom tkivu, gde izazivaju upalu i stvaraju citokine. Ipak, s gubitkom telesne težine nestaju i makrofazi iz masnog tkiva, što smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Kakav je uticaj gojaznosti na hormon rasta? Osnovna uloga somatotropina jeste uticaj na rast i razvoj tokom adolescencije, prvenstveno kostiju i mišićnog tkiva, ali i iskorišćavanje glukoze i aminokiselina.

Nivo hormona rasta niži je kod ljudi koji su gojazni, što je posebno izraženo u mlađem životnom dobu. Na koji način su povezani gojaznost i funkcionisanje štitne žlezde?

Štitnjača je endokrina žlezda koja lučenjem hormona tiroksina T4 i tironina T3 reguliše metabolizam svih tkiva u organizmu. Praktično svaka telesna ćelija zavisi od tiroidnih hormona.

Hormoni gojaznost

Ukoliko ih nema dovoljno, usporava se metabolizam i dolazi do gojaznosti. Ovi hromoni utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika i stvaranje toplote, sintezu proteina, broj srčanih otkucaja i snagu srčane kontrakcije, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu količinu u telu.

Kod gojaznih osoba koje imaju normalnu funkciju štitne žlezde u laboratorijskim analizma zapažen je porast hormona T3. Kortizol je steroidni hormon koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde. Kontinuirani stres, kojem je savremen čovek izložen, na nivou masnog tkiva stalno podstiče stvaranje kortizola. Te količine jesu male, ali su dovoljne da aktiviraju mlade nezrele adipocite masne ćelije, te da se transformišu u velike insulinrezistentne zrele masne ćelije koje počinju da luče citokine, odgovorne za razvoj neželjenih kardiovaskularnih stanja.

Količina kortizola koja se luči usled stresa nije toliko velika da bi za posledicu imala znatnije povećanje telesne težine. Do tog povećanja dolazi kod osoba koje boluju od Kušingovog sindroma — bolesti koja nastaje usled velike proizvodnje kortizola. Kod ovih pacijenata najveći deo telesne mase odlazi u predeo lica, trupa i abdomena. U lečenju hormonske gojaznosti najbolje je primeniti redukcionu dijetu, promeniti navike u ishrani i povećati fizičku aktivnost.

Nema idealnog leka za gojaznost — takav medikament bi trebalo da smanji telesnu težinu, a da potom održava normalnu kilažu, da ima dugotrajan efekat, da se dobro podnosi, da je lako dostupan te da nema neželjenih efekata ili da su oni minimalni. Ispituju se lekovi koji će sprečiti osećaj gladi, to jest biti antagonisti grelina te analozi leptina, koji bi slali poruku sa periferije da treba prekinuti konzumiranje hrane. Ispituju se i preparati koji deluju na neurotransmiter serotonin, hormon sreće, koji bi mogao da suzbije potrebu za hranom.

Danas se koriste i agonisti malih intestinalnih peptida, inkretini, koji učestvuju u regulaciji lučenja insulina. Napravljeni su agonisti GLP1, koji ne deluju tako što prekidaju unos hrane, već se koriste u lečenju bolesnika sa šećernom bolešću zato što redukuju telesnu težinu, što je važan terapijski cilj jer su oboleli od dijabetesa tipa 2 uglavnom gojazni. Hormoni i gojaznost. Kako na gojaznost utiču hormoni leptin i grelin?

Ostavite odgovor

Jedan takav izvor

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *