Gojaznost u srbiji batut

Gojaznost u srbiji batut

Studija ističe i da će, ukoliko se nastave trendovi primećeni poslednjih godina, do Ključni nalaz ove studije, koju su zajedno sproveli Imperijal koledž u Londonu i Svetska zdravstvena organizacija, jeste da je gojaznost u zapadnim zemljama verovatno dostigla svoj vrhunac, ali da nastavlja da raste u zemljama sa slabim ili srednjim prihodima.

Gojaznost u srbiji batut

Zanimljivo je i da istraživanja koja su rađena sa predškolcima pokazuju da finansijski položaj, rasa, etnička pripadnost ili težina na rođenju nisu povezani sa verovatnoćom da dete bude gojazno.

Depresija, nisko samopouzdanje i negativna slika o svom telu takođe su česte posledice gojaznosti kod dece, zbog čega je još važnije da se od ranog detinjstva pazi na kilažu deteta, kao i da se u školskim i predškolskim ustanovama uvode zdrave navike.

Problematično je i to što roditelji često ne prepoznaju da im je dete gojazno. Zanimljivo je i da je su prema podacima ovog Instituta dečaci češće gojazni, ali da devojčice više percipiraju svoje telo kao gojazno, a češće navode i da je potrebno da idu na dijetu. U svim uzrastima dečaci su fizički aktivniji od devojčica, ali se fizička aktivnost i kod jednih i kod drugih smanjuje u toku odrastanja, naročito kod srednjoškolaca.

Ono što je veliki uzrok gojaznosti kod dece jeste upravo njihova ishrana, naročito tokom boravka u školi. U većini srpskih škola ne postoje standardizovane kantine ili menze kao što je to slučaj na fakultetima, što onda prirodno decu usmerava na brzu hranu koja se nalazi u blizini škola.

Međutim, čak i kada postoje obezbeđeni ručkovi u školama oni često nisu najboljeg kvaliteta. Džejmi Oliver, čuveni britanski kuvar, godinama je pokušavao da promeni sadržaj ručkova koje dobijaju britanski učenici.

Dve trećine učenika osnovnih i srednjih škola i svoje drugove doživljava kao prijateljski raspoložene koji žele da pomognu.

Gojaznost u srbiji batut

Loša vest je da je svaki šesti učenik gojazan i da sedam odsto dece nikada ne doručkuje. Podaci su prikupljeni anketiranjem učenika petog i sedmog razreda osnovnih škola i učenika prvih razreda srednjih škola.

U istraživanju je učestvovala škola. Načelnica Centra za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje "Batut" dr Jelena Gudelj Rakić kaže da se navike u ishrani u Srbiji menjaju isto kao i u Evropi i svetu. Petina dece pije gazirane sokove svaki dan, trećina jede slatkiše najmanje jednom dnevno, rekla je dr Jelena Gudelj. Epidemija gojaznosti zahvatila celu planetu, ni Srbija nije pošteđena Blic Gojaznost je bolest, važno je da znamo šta jedemo Dnevnik Manje od četiri odsto građana Srbije se hrani zdravo Danas Putevi Srbije apeluju na oprez pri vožnji zbog sutrašnjih snežnih padavina Danas pre 37 minuta.

Tokom rasta i razvoja, koji je vrlo intenzivan kod dece, neophodno je da se jedu sve vrste namirnica — žitarice, različite vrste hleba, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, kao i da se izbegavaju slatkiši.

Patrijarh Porfirije stigao u Pećku Patrijaršiju: Poklonio se čudotvornoj ikoni Večernje novosti pre 1 sat.

Ostavite odgovor

Uprkos policijskom času, građani na ulicama Nikšića

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *