Gojaznost seminarski

Gojaznost seminarski

Zabrinjavajuće je i to što roditelji i školsko okruženje ne obraćaju dovoljno pažnje na ovaj problem i čini se da u društvu ne postoji dovoljno inicijative da se konkretne akcije preduzmu. Time se ugrožava zdravlje cele populacije. Treba razjasniti faktore rizika, identifikovati protektivne faktore i ispitati na koji način i u kojoj more oni deluju na smanjenje broja gojazne dece.

Naglasak je na fizičkoj aktivnosti i pravilnoj ishrani, uz stabilno porodično i školsko okruženje. Cilj rada je da se kroz pregled i analizu dostupne literature prikaže problem gojaznosti dece kod nas i u svetu, s posebnim osvrtnom na zdravstvene probleme koje su povezani sa prekomernom težinom i lošim prehrambenim navikama.

Nabavkom greb greb kupona , dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova. Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Da li ste zadovoljni kako se odvija nastava na Vašem fakultetu? Pogledaj rezultate. Savremeni način života i rada doneo je niz prepreka za normalno funkcionisanje organizma čoveka. Ljudi se sve manje fizički naprežu, a sve više osećaju psihičko opterećenje što sa sobom nosi niz štetnih posledica. Najugroženiji su deca i mladi kojima je prelazak sa igrališta na stolice ispred računara doveo do sve rasprostranjenije gojaznosti, hipokinezije i deformiteta među njima.

Rekreativne aktivnosti u slobodnom vremenu, sve više postaju značajan činilac očuvanja biološke ravnoteže, i doprinose kvalitetnijem i sadržajnijem provođenju slobodnog vremena. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije SZO nedovoljna fizička aktivnost proglašena je za riziko faktor uz hipertenziju i gojaznost, a da bi se to sprečilo i da bi sve funkcije organizma bile u ravnoteži preporučuje se da čovek napravi između 10 i 14 hiljada koraka dnevno [1].

Cilj rada je da prikaže poznate i pozitivne efekte fizičke aktivnosti na regulaciju i korigovanje telesne mase, kao i krvnog pritiska, regulacije nivoa masnoća u krvi i da prikaže programe sportske rekreacije koji pozitivno utiču na optimizaciju funkcionalnih sposobnosti.

Zadatak rada je da omogući prikaz brojnih istraživanja koja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje, odnosno prevenciju oboljenja srca, hipokinezije, šećerne bolesti, depresije, kao i statističke podatke o gojaznosti, hipokineziji u našoj zemlji i svetu.

Nastaje kada dugoročno hranom unosimo više kalorija nego što možemo potrošiti svakodnevnim fizičkim aktivnostima. Često masnoće i ugljene hidrate unosimo više nego što je našem organizmu potrebno. Višak kalorija se pretvara u masne naslage, koje nam služe kao rezerva energije. Međutim, višak masnih naslaga može da naruši zdravlje i dovede do razvoja komplikacija [2].

Gojenje i mršavljenje se svodi na prostu matematiku. Pri prosečnoj fizičkoj aktivnosti, svakodnevno odrasle osobe potroše između kcal - žene i kcal - muškarci.

Da bismo se oslobodili viška masnog tkiva, hranom treba da unosimo manje kalorija nego što potrošimo u toku svakodnevnih fizičkih aktivnosti. Jedino tako organizam može pokrenuti razgradnju masnih rezervi [2]. Na Slici 1. Osim što nam je energija potrebna za rad mišića dok hodamo, trčimo, dižemo tegove ili spremamo kuću, energija se troši i na disanje, žvakanje, varenje hrane.

Naš organizam troši kalorije i dok se odmaramo i spavamo, jer i vitalnim organima — srcu, plućima, mozgu, bubrezima i jetri je potrebna energija. Na bazalni metabolizam dnevno odlazi — kcal[3]. Prekomerna telesna težina je najčešći poremećaj u detinjstvu u evropskom regionu.

Ta deca su u većem riziku da obole od dijabetesa tip 2, da imaju povišen krvni pritisak, probleme sa spavanjem kao i različite psihosocijalne probleme. Najviše zabrinjava činjenica da gojazna deca ostaju gojazna i u odraslom dobu, te su sklona da obole od ozbiljnijih bolesti što rezultira pogoršanjem kvaliteta i smanjenjem očekivanog trajanja života [1].

Sektor za zdravlje u Velikoj Britaniji je predvideo da će očekivano trajanje života za muškarce biti, u proseku, manje za pet godina, do Jednom stečene navike u ishrani i fizičkim aktivnostima u detinjstvu ostaju do kraja života [1]. Gojaznost se najčešće javlja oko 5 - 6 godine života, ili u vreme puberteta. Gojaznost je medicinski problem koji je dostigao epidemijske razmere u svetu.

Gojaznost se definiše na osnovu indeksa telesne mase, obima struka i odnosa obima struka i kukova [4]. Odnos struk — kukovi pokazuje da li se veći deo masnog tkiva nalazi iznad i oko struka telo oblika,jabuke'' abdominalni muški tip gojaznosti, ili ispod struka telo oblika,kruške'' — ženski tip gojaznosti što je i ilustrativno prikazano na Slici 2.

Ako je obim veći od 0.

  • Premalo kretanja doprinosi dobitku na težini, a gojaznost otežava kretanje.
  • Najefikasniji oblici u rješavanju ovog problema su cikličkog karaktera.
  • Osobe sa muškim tipom gojaznosti sklonije su oboljevanju od ateroskleroze, dijabetesa tip 2, gihta, kamena u bubregu, bolesti srca, visokog krvnog pritiska i dr. Osobe sa ženskim tipom gojaznosti nagomilavaju masno tkivo u donjem delu tela i ovo je bezazleniji oblik u odnosu na muški tip gojaznosti [4]. Normalna uhranjenost Prekomerna 25 — Gojaznost u Srbiji BMI.

    Dve trećine stanovništva u evropskom regionu živi u gradovima i njihov broj se progresivno povećava. Stoga je neprimereno da se krive samo pojedinci koji pate od prekomerne telesne težine ili gojaznosti.

    Poslednjih decenija, navike u ishrani kod ljudi su se značajno promenile. Globalno, količina hrane koja je na raspolaganju se vremenom povećala. U proseku, žena treba da konzumira kalorija dnevno da bi održala svoju težinu, a muškarci kalorija [3].

    GOJAZNOST-Rekreacija

    U Na početku U Evropi, je danas potrošnja šećera porasla na čak 40 - 60kg. U isto vreme ljudi ne jedu voće i povrće. Jednostavno rečeno, do pojave gojaznosti dolazi kad se unosi više kalorija nego što organizam može da potroši.

    Genetski faktor je jedan od najjačih prediktora gojaznosti. Gojaznost roditelja udvostručava šanse da i samo dete bude gojazno kad odraste, bez obzira na težinu u detinjstvu. Cilj lečenja gojaznosti je smanjenje masnog tkiva, a ne vode i mišićnog tkiva.

    Kolecistokinin, hormon tankog crijeva koji stimulira lučenje probavnih sokova, može djelovati zajedno s leptinom i stimulirati ili suprimirati apetit. Još uvijek nisu poznati mehanizmi kojima leptin sudjeluje u debljanju.

    Veliki broj genetskih varijacija utječe na podložnost gojaznosti. Nasljedni faktori mogu uključivati način distribucije masnoće, brzinu metabolizma, energetske reakcije na pretjerano jedenje, omiljenu hranu itd.

    Oni su direktno odgovorni za neke slučajeve vrlo velike gojaznosti.

    Gojaznost seminarski

    Premda genetske abnormalnosti utječu na lakše ili teže mršavljenje, dominantnost goj.

    Ostavite odgovor

    Ginekološki tumori - seminarski rad. Kavasaki sindrom - seminarski rad.

    Objavio

    Komentar

    Neophodna polja su označena *