Još 22 miliona mlađe dece ima isti problem. Brz način života, loša ekonomska situacija i svakodnevni stresovi utiču na to da se roditelji sve manje pažnje obraćaju na kvalitet ishrane svoje dece i način na koji njihova deca provode vreme, što može ima negativne posledice.
Kada gojaznost jednog segmenta populacije, ili cele populacije dostigne epidemijske razmere, tada onda više nije samo lični problem, već postaje problem celog društva i pitanje koje stručnjaci iz oblasti javnog zdravlja i drugih srodnih oblasti trebaju reštiti.
Gojaznost dece je problem koji se tiče svih aktera društva, počevši od porodice, školskog okruženja, zdravstvenih i socijalnih institucija, javno zdravstvenih agencija i nadležnih ministarstava. Glavni problem predstavlja to što broj gojazne dece raste, a zabrinjavajuća je činjenica da je gojaznost jedan od faktora rizika za brojne bolesti i može biti smetnja pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti i može značajno da smanji kvalitet života dece.
kiloram.club Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni
Zabrinjavajuće je i to što roditelji i školsko okruženje ne obraćaju dovoljno pažnje na ovaj problem i čini se da u društvu ne postoji dovoljno inicijative da se konkretne akcije preduzmu.
Time se ugrožava zdravlje cele populacije. Treba razjasniti faktore rizika, identifikovati protektivne faktore i ispitati na koji način i u kojoj more oni deluju na smanjenje broja gojazne dece.
Naglasak je na fizičkoj aktivnosti i pravilnoj ishrani, uz stabilno porodično i školsko okruženje.
Cilj rada je da se kroz pregled i analizu dostupne literature prikaže problem gojaznosti dece kod nas i u svetu, s posebnim osvrtnom na zdravstvene probleme koje su povezani sa prekomernom težinom i lošim prehrambenim navikama. Nabavkom greb greb kupona , dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.
Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Da li ste zadovoljni kako se odvija nastava na Vašem fakultetu?
Pogledaj rezultate. Prema tome, deponovanje masti u ćelijama masnog tkiva je uslovljeno metabolizmom šećera. Jednom kada osoba postane gojazna, jedini uslov da to i ne ostane jeste da unos energije bude identičan potrošnji Ostali patogenetski mehanizmi kod gojaznih osoba su manje izraženi. Eventualno, može da postoji povećana koncetracija slobodnih masnih kiselina i triglicerida u krvi, ili blago povećan nivo bazalnog metabolizma itd.
CNS odnosno hipotlamus zajedno sa digestivnim sistemom utiče na unos hrane. U hipotalamusu se nalaze centar za glad i centar za sitost, oni reagiraju na signale koji ukazuju na velike zalihe masti i glad.
Od presudnog značaja u ovom procesu su glukoza, insulin, grelin i leptin. Centar za sitost je jako osetljiv na promenu vrednosti glikemije. Pad glikemije uzrokuje inhibiciju ovog centra, uz istovremenu aktivaciju centra za apetit.
Hiperglikemija deluje suprotno. Na aktivnost ovih centra utiče i kora velikog mozga, a takođe i impulse iz želuca. Receptori iz želuca neprestanu šalju impulse u ove centre o napunjenosti hranom.
Kada je želudac pun šalju se inhibitorni u hipotalamički centar za apetit. Leptin i grelin komplementarno utiču na apetit, pri čemu se grelin proizvodi tako što se putem želuca prilagođava kratkoročna kontrola apetita npr. Masno tkivo proizvodi leptin kako bi signaliziralo skladištenje masti u telu, a posrednik je i za dugoročnu kontrolu apetita npr.
Iako davanje leptina može da bude delotvorno za malu podgrupu gojaznih pojedinaca kojima nedostaje leptin, za većinu gojaznih pojedinaca se smatra da imaju leptinsku rezistenciju i kod njih su pronađeni visoki nivoi leptina. Za ovu rezistenciju se smatra da delimično objašnjava zašto se davanje leptina nije pokazalo efikasnim pri smanjivanju apetita kod većine gojaznih ljudi.
Dok se leptin i grelin proizvode periferno, svojim delovanjem na centralni nervni sistem kontrolišu apetit. Oni konkretno, kao i drugi hormoni koji su vezani za apetit deluju na hipotalamus, koji je od suštinske važnosti za regulisanje unosa hrane i trošenja Dakle, nedostatak signaliziranja leptina, ili putem nedostatka leptina ili putem leptinske rezistencije, vodi do preteranog unošenja hrane i može da bude odgovoran za neke genetske kao i stečene oblike gojaznosti.
Klinička slika i komlikacije bolesti. Telesna građa gojaznih osoba se značajno i karakteristično menja.
Masno tkivo u organizmu zdravih osoba nalazi se u određenoj količini i služi kao potporno tkivo i energetska rezerva. Ono se nalazi u međućelijskom prostoru, među vlaknima skeletnih mišića. Kod gojaznih osoba raspored masti je nešto drugačiji. Kod muškaraca se masno tkivo nagomilava u grudnom košu, gornjem delu trbuha, na vratu i licu, češća je gojaznost tipa jabuke.
Gojaznost - seminarski Documents - kiloram.club
Pri gojenju žena, ono se pretežno nagomilava u trbuhu, glutealnim predelima i ektremitetima. Povećanje količine masnog tkiva u organizmu gojaznih osoba se ispoljava povećanjem broja i veličine masnih ćelija adipocita. Posebnu opasnost po zdravlje prestavlja centralna gojaznost, jer se adipociti u predelu trbuha brže razlažu i igraju značajnu ulogu u nastanku dijabetesa i koronarne bolesti.
U krvnoj plazmi gojaznih osoba povećana je koncentracija slobodnih masnih kiselina, holesterola i triglicerida, dok se koncentracije belančevina, glikoze i elektrolita ne menjaju. U toku gojenja dešava se i masna infiltracija u neke unutrašnje organe jetru, pankreas i srce, a može se javiti i dijafragmalna i ventralna hernija bruh.
Uvećanje telesne težine ostavlja posledice i na lokomotornom aparatu. Degenerativne promene se dešavaju na zglobovima kolena, kičmenog stuba, karlice i stopala, što rezultuje tegobama bolovima pri kretanju. Takođe se dešavaju i promene na koži. Verovatno najozbiljnije posledice gojaznost ostavlja na kardiovaskularni sistem. Povećanje volumena cirkulišuće krvi zahteva pojačan rad srca. To se uglavnom ostvaruje povećanjem srčane frekfence ili povećanjem udarne zapremine srca.
Kao posledica toga javlja se hip.
Još uvijek