Gojaznost psihologija

Gojaznost psihologija

Može biti posledica zadovoljenja psihološke gladi —ovde po pravilu osoba ne prepoznaje stvarnu fiziološku glad ili često nema osećaj sitosti,ma koliko veliku količinu hrane pojela;drugim rečima ne jede zato što je stvarno gladna već iz potrebe koja nije glad ali je ona ne prepoznaje. Takođe,iza debljine se često skriva doživljaj sebe kao lošeg,bezvrednog bića  kojom se osoba štiti  od  zlonamernosti i surovosti  drugih. Uopšteno  gledano,većina ljudi sa ovim problemom ima veoma slabo razvijeno osećanje lične vrednosti i skloni su da uvek kritikuju i kažnjavaju sebe.

Ovde su dotaknute samo neki  aspekti  u istraživanju debljine,ima ih još a na psihoterapiji osoba polako,podržana od strane terapeute upoznaje unutrašnju,psihološku dinamiku održavanja svoje debljine. Ono što se otkriva je bolno jer podrazumeva svesnost o stidu zbog svog izgleda,svesnost o narušenom odnosu prema sopstvenom telu jer se ono odbacuje i jer   se ustvari u okvirima telesnih granica biju iscrpljujuće unutrašnje psihološke bitke.

Cilj psihoterapije je postizanje osećanja lične vrednosti i samopoštovanja,proces je obično dugotrajan i fokus je na klijentovom doživljaju sebe self i na tome čemu mu sve služi hrana,jer je gojaznost posledica narušenog i destruktivnog odnosa prema sebi.

Sve dok  self  ne ojača  tako da sam sebe može zaštititi umesto njega će to činiti hrana! Da li emocionalne rane više bole? Za njih je gojaznost odraz snage. Hrana tu snagu omogućava, a buduću da su majke te koje hrane, one se osećaju srećno jer one detetu sve te dobrobiti obezbeđuju. Postoje takođe i drugi razlozi za preterano hranjenje dece. Neke majke su kao deca bile oralno deprivirane, pa kroz materinstvo pokušavaju da nadomeste ono što nekada nisu imale.

U svakom od navedenih slučajeva, preterano hranjenje deteta služi prevashodno majci za umirenje. Naravno, postoje deca koja i sama vole da jedu više od proseka. I to valja uzeti u obzir.

Međutim, prva učenja u odnosu majka-dete su važna prevashodno za doživljaj funkcije hranjenja. Osobe s poremećajem ishrane imaju poteškoća u osmišljavanju podražaja iz tela i prepoznavanju emocija. Mentalizacija i neutralizacija su bazične emocionalne kompetencije koje nisu adekvatno savladane u najranijim danima kod ljudi koji kasnije razvijaju neki oblik poremećaja ishrane.

Takođe, imaju poteškoća u razlikovanju različitih emotivnih stanja i mnoga tumače kao osećaj gladi. Takva su učenja dobijala u najranijem detinjstvu kada su njihove nesigurne majke na svaki plač i nezadovoljstvo reagovale nuđenjem hrane.

Majke nisu umele da raspoznaju različita značenja plača svojih beba te, logično, nisu uspele da ih nauče da prepoznaju vlastita emotivna stanja. S druge strane, uspele su da ih na neadekvatan i uvek isti način, nauče kako da se umire — preteranim hranjenjem. Takođe, svako unošenje hrane izaziva zadovoljstvo jer je asocirano s najranijim danima u kojima su majke hranu pružale kao zamenu za ljubav.

Dakle, u simboličkom se smislu gojaznost vezuje za dva osnovna značenja hrane; hrana je ljubav, a svaka neprijatnost je glad. Kada hrana postane odgovor na svaki stres, uskraćenost i pokušaj da se nadoknadi ljubav i saosećanje iz najranijih dana, gojaznost se javlja kao logična posledica. Takvu gojaznost je teško prekinuti, teško je promeniti režim ishrane, budući da to ljudi s ovakvim ranim iskustvima doživljavaju kao uskraćivanje pozitivnih osećanja. Oni se osećaju prazno, neispunjeno kada ne unose velike količine hrane u sebe.

Iako bi mnogi od njih želeli da imaju privlačniju figuru, osećaj praznine koji nastaje kao posledica smanjenog unosa hrane im je neizdrživ. Kroz hranjenje oni umiruju depresivnost, agresivnost, čak i seksualne impulse, koje jednako mogu doživeti kao neprijatne. Jasno je dakle da su mentalizacija i neutralizacija prva učenja koja bi valjalo da osobe s ovim problemom savladaju, kako bi tek nakon toga prešle na učenje adekvatnijih veština samoregulacije i upravljanja emocijama.

Na kraju bi na red mogao doći drugačiji jelovnik. Naravno, pored ovih veoma značajnih psiholoških faktora, često su u problemu gojaznosti prisutni i udruženi i drugi faktori. Mnogo masnih naslaga u detinjstvu, na primer, menja metaboličke procese. Metabolizam je, pored konstitucije i psihologije, jedan od najvažnijih uzročnika gojaznosti. Na ovom mestu smo se bavili psihološkim uzrocima jer oni često ostaju zanemareni, a ponekada su ključni razlog iz kojeg dijete, posete nutricionistima i uključivanje u razne programe mršavljenja ostaju bez efekata.

Psihologija i gojaznost - Psihopolis

Ukoliko je hrana simbolički doživljena kao zamena za ljubav, jasno je da će je se osoba, ma koliko želela da smrša i postane fit, veoma teško odreći. Iz razloga ovog tipa, obuhvatni programi mršavljenja i menjanja navika u ishrani uvek uključuju i usluge psihologa, odnosno psihoterapeuta koji je stručan u okviru ove oblasti. Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.

Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

Transfer ».

Gojaznost psihologija

Uzroci i psihodinamika gojaznosti Na gojaznost ne možemo gledati isključivo kao na psihološki problem. Piše: Renata Senić. This entry was posted in Aspekti ličnosti. Bookmark the permalink.

Ostavite odgovor

Iako bi mnogi od njih

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *