Drugi  problem mogla bi da predstavlja hronična upala, koja često dolazi sa debljinom. Upala je prirodan način borbe organizma sa virusima. Ali hronične upale mogu da potkopaju odbrambenu snagu organizma kad se pojavi stvarna pretnja.

Raspored masti u organizmu takođe bi mogao da ima određenu ulogu. Muškarci, na primer, najviše masti imaju oko trbuha, a taj tip masnoća povezuje se sa proizvodnjom hormona koji bi mogao da doprinese težem obliku bolesti.

To bi moglo da objasni zbog čega su gojazni muškarci podložniji razvoju bolesti od žena. Naučnici takođe istražuju da li ima nešto posebno u samom koronavirusu što ga čini opasnijim za gojazne. Komplikacije mogu da se pojave kod onih koji su hospitalizovani. Kako bi pomogli obolelima da lakše dišu, lekari ih okreću na trbuh. Kod gojaznih je to teže, pa je veća verovatnoća da će završiti na respiratoru.

I još jedna bojazan — vakcina za kovid možda neće biti jednako delotvorna za gojazne jer nije ni ona za grip. Zašto je tako, nije poznato, ali postoji mogućnost da višak kilograma šteti aktivaciji imunološkog sistema, neophodnoj nakon vakcinisanja. Navela je da je 10 do 15 mališana imalo produženi kovid i da je kod njih primećena gojaznost koja im je donosila ozbiljne obostrane upale pluća. Jedno dete ima nešto težu kliničku sliku sa upalom pluća, a ostala deca su dosta dobro sa nekim opštim simpomima — temperaturom, koja se polako leče.

Svi su kovid pozitivni, ali njihova klinička slika će zahtevati još dan, dva hospitalnog lečenja i posle toga idu kući na oporavak", rekla je Ostojićeva. Tada smo imali preporuku i hospitalizovali decu koja su kovid pozitivna, a nisu bila sa težim simptomima", rekla je doktorka.

Gojaznost i hronična opstruktivna bolest pluća

Jul i drugi talas su doneli ozbiljnije kliničke slike sa upalom pluća, a Ostojićeva kaže da je 30 do 40 odsto pacijenata imalo obostrane pneumonije. Tako da smo mi od marta jedna porodična bolnica gde lečimo i decu i roditelje zavisno ko je od njih bolestan", naglasila je Ostojićeva. Navela je da ništa manje pacijenata nije bilo ni sada, u poslednjem talasu, kada je više od polovine dece imalo nešto ozbiljniju kliničku sliku. Objasnila je da su jedno vreme zbrinjavali decu iz cele Srbije, a da su im se kasnije pridružili i Klinički centar Novi Sad i Niš sa svojim pedijatrijskim klinikama.

Navela je da je oko 1 do 1,5 odsto mališana imalo produženi kovid, tj. Gojaznost je bila nešto što je donosilo ozbiljne obostrane upale pluća sa skorovima na skeneru grudnog koša koji su bili visoki i koji su prilazili kovid pneumoniji odraslih pacijenata sa teškim pneumonijama", objasnila je Ostojićeva.

Naglasila je da su ta deca dobro reagovala na terapiju i da su posle sedam do deset dana lečenja oporavljeni otišli svojim kućama, i da sada nemaju nekih posledica.

Navela je da deca koja su imala rendgenski potvrđene pneumonije imaju preporuku da se ne bave aktivno sportom tri do šest meseci, dok mališani koji su imali blage simtpome nemaju nikave posebne preporuke.