Prevalencija gojaznosti dece i adolescenata tokom nekoliko pret­hodnih decenija raste "sirom sveta Iako u ekonomski razvijenim zemljama Evrope i Ševerne Amerike, tako i u zemljama u razvoju.

Uporedo s pora­stom prevalencije, gojazna deca imaju i sve teži stepen gojaznosti.

Neka iz piramide zdrave ishrane izaberu namirnice koje im se najviše svidjaju. Komplikacije gojaznosti su brojne. Kako prepoznati i liječiti dalekovidost kod djece?

Etiopatogenetski činioci. Gojažnost je prouzrokovana neravnotežom između unosa kalorije pôreklom iž hrane i potrošnje energije kalorije neophodne za bazalni metabolizam i fizičku aktivnost.

Iako genetski činioci imaju veliki uticaj na individualnu predispoziciju za razvoj gojaz- nosti, sasvim je jasno da nije bilo moguće da se oni izmene u vre­menskom periodu kraćem od jedne generacije. Iz toga se može žiključiti di jeliavremena epidemija gojaznosti u svetu u okviru genetski stabilne populacije primarno rezultat promena u društvu - pre svega načina ishrane i načina života. Gojažnost u detinjstvu je verovatno rezultat interakcije gënëtskih, bioloških, psiholoških, solnokultiïfmlrcînilaca i drugîîTčinilaca~okoIine.

Genetski činioci. Činioci okoline. Nekoliko proteklih decenija donele su izražene promene u načinu života širom sveta, kako kod odraslih tako i kod dece, koje su rezultovale smanjenom fizičkom aktivnošću. Danas deca sve manje vremena provode u igri izvan kuće ili na časo­vima fizičkog vaspitanja, a sve više vremena gledajući televiziju ili uz kompjuter. Utvrđena je direktna povezanost između prevalenci- je gojaznosti i prosečnog dnevnog praćenja televizije.

Zapažen je direktan odnos između maternalne gojaznosti, veće telesne mase na rođenju i veće učestalosti gojaznosti kasnije u životu.

Gojaznost – sve veći problem kod djece | kiloram.club

Pri tome je teško razdvojiti relativni doprinos maternalnih gena od intrauterusnih činilaca. Ova hipoteza pretpostavlja da je ljudska vrsta opstala zahvaljujući prirodnoj selekciji jedinki sa sposobnošću stvaranja metaboličkih rezervi koje su omogućavale preživljavanje tokom perioda gladovanja. Trajna dostupnost hrane kod savreme­nog čoveka rezultuje deponovanjem masti, a odsustvo perioda gla­dovanja rezultuje porastom TM, odnosno gojaznošću. Iskustva pokazuju da su odojčad na veštačkoj ishrani u većem riziku od gojaznosti od one koja su dojena, odnosno da dojenje štiti od gojaznosti u detinjstvu.

Stepen uhranjenosti ispitanika se procenjuje tako što se izračunati ITM unosi u grafikon rasta indeksa telesne mase speci­fičan za uzrast i pol ispitanika. Grafikoni sadrže seriju krivih linija koje označavaju specifične percentile. Preterano uhranjenom, odnosno u riziku od gojaznosti smatraju se deca s ITM većim od ITM pokazuje zadovoljavajući stepen korelacije sa preciznijim metodi- ma merenja ukupnog sadržaja telesne masti i kod dece i kod odra­slih. Ukupni sadržaj masti u telu se menja tokom rasta, a uporedo s time i ITM.

Tokom ranog detinjstva procentualni sadržaj masti u organizmu se smanjuje dostižući najniži nivo u uzrastu od 2 do 5 godina. Devojčice u adolescenciji imaju znatno veći procenat masti od dečaka.

U izvesnim situacijama ITM pruža netačnu sliku celokupne adi­poznosti, npr. Takođe, ITM ne omogućuje razlikovanje razvijenosti supkutane od visce- ralne abdominalne masti. Intraabdominalna gojaznost je udruže­na sa češćom pojavom metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih komplikacija kod odraslih i kod dece, a procenjuje se na osnovu merenja obima struka.

Merenje debljine kožnog nabora je brz i jednostavan metod koji pruža informacije o distribuciji masti u organizmu pošto se izvodi na nekoliko mesta na telu. Veoma je važno razliko­vanje primarne sinonimi: idiopatska, egzogena ili nutritivna gojaznost od retkih oblika sekundarne m.