Utvrđena je direktna povezanost između prevalenci- je gojaznosti i prosečnog dnevnog praćenja televizije. Zapažen je direktan odnos između maternalne gojaznosti, veće telesne mase na rođenju i veće učestalosti gojaznosti kasnije u životu.

Pri tome je teško razdvojiti relativni doprinos maternalnih gena od intrauterusnih činilaca. Ova hipoteza pretpostavlja da je ljudska vrsta opstala zahvaljujući prirodnoj selekciji jedinki sa sposobnošću stvaranja metaboličkih rezervi koje su omogućavale preživljavanje tokom perioda gladovanja. Trajna dostupnost hrane kod savreme­nog čoveka rezultuje deponovanjem masti, a odsustvo perioda gla­dovanja rezultuje porastom TM, odnosno gojaznošću.

Kako da sprečite gojaznost kod dece - kiloram.club

Iskustva pokazuju da su odojčad na veštačkoj ishrani u većem riziku od gojaznosti od one koja su dojena, odnosno da dojenje štiti od gojaznosti u detinjstvu. Stepen uhranjenosti ispitanika se procenjuje tako što se izračunati ITM unosi u grafikon rasta indeksa telesne mase speci­fičan za uzrast i pol ispitanika. Grafikoni sadrže seriju krivih linija koje označavaju specifične percentile. Preterano uhranjenom, odnosno u riziku od gojaznosti smatraju se deca s ITM većim od ITM pokazuje zadovoljavajući stepen korelacije sa preciznijim metodi- ma merenja ukupnog sadržaja telesne masti i kod dece i kod odra­slih.

Ukupni sadržaj masti u telu se menja tokom rasta, a uporedo s time i ITM. Tokom ranog detinjstva procentualni sadržaj masti u organizmu se smanjuje dostižući najniži nivo u uzrastu od 2 do 5 godina.

Devojčice u adolescenciji imaju znatno veći procenat masti od dečaka.

GOJAZNOST kod deteta, dece

U izvesnim situacijama ITM pruža netačnu sliku celokupne adi­poznosti, npr. Takođe, ITM ne omogućuje razlikovanje razvijenosti supkutane od visce- ralne abdominalne masti. Intraabdominalna gojaznost je udruže­na sa češćom pojavom metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih komplikacija kod odraslih i kod dece, a procenjuje se na osnovu merenja obima struka. Merenje debljine kožnog nabora je brz i jednostavan metod koji pruža informacije o distribuciji masti u organizmu pošto se izvodi na nekoliko mesta na telu.

Veoma je važno razliko­vanje primarne sinonimi: idiopatska, egzogena ili nutritivna gojaznost od retkih oblika sekundarne morbidne gojaznosti.

Nutritivna gojaznost je najčešći uzrok gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji. Sekundarna gojaznost, koja obično počinje u ra­nom uzrastu, može biti prouzrokovana monogen- skim poremećajima, raz­ličitim genetskim sindro­mima, kao i nizom drugih poremećaja kao što su tumori hipotalamusa, dru­ge lezije mozga, endokrini poremećaji ili jatrogeni uzroci Tabela Ipak, svi navedeni poremećaji mogu da objasne uzrok.

Većina ovih uzroka gojaz- nosti može se prepoznati na osnovu kliničkog pregleda. Klinička slika, dijagnoza, prateći morbiditet i prognoza. Inicijalna procena prekomerno uhranjenog ili gojaznog deteta obuhvata anamnezu i klinički pregled Na osnovu podataka iz lične i porodične anamneze, kao i fizikalnog pregleda, moguće je svako gojazno dete klasifikovati u jedan od navedenih kliničkih tipova gojaznosti.

Deca sa nutritivnim oblikom gojaznosti su obično viso­ka. To ne znači da će svi biti visokog rasta u odraslom dobu pošto kod gojazne dece pubertet često počinje ranije.

Nizak rast ukazuje na gojaznost u okviru nekog od navedenih genetskih sindroma ili hipotalamusne uzroke od kojih su najčešći Prader-Willijev i Bardet-Biedlov sindrom.

Smanjivanje brzine rasta povezano s porastom TM ukazuje na endokrini uzrok gojaznosti kao što su hipotiroidizam, hiperkortizolizam Cushingov sindrom ili nedo­statak hormona rasta.

Klinički znaci koji ukazuju da je gojaznost posledica genetskog sindroma su navedeni u tabeli Gojaznost u detinjstvu i adolescenciji praćena je posledicama na kardiovaskularnom sistemu rana ateroskleroza i hipertenzija, metaboličkim hiperholesterolemija i dislipidemija i endokrinim poremećajima hiperinsulinizam, rezistencija na insulin, poremećaj tolerancije na glukozu, dijabetes melitus tipa 2, neredovnost men- struacija.

Gojaznost kod dece, mladih i adolescenata Endokrinolog Beograd

Kod svih gojaznih adolescenata, posebno kod onih s poro­dičnom anamnezom o ranom početku tipa 2 dijabetesa mlađi od 40 godina, treba misliti na mogućnost ove bolesti, kako zbog poznatog porasta njene incidencije u svetu, tako i zbog rizika od brze pojave komplikacija dijabetesa u slučaju kasnog postavljanja dijagnoze.

Sindrom policističnih ovarijuma se ispo- ljava poremećajem menstruacija obično amenore- jom, hirzutizmom i aknama. Psihosocijalni problemi su nesumnjivo najčešći tako da većina gojazne dece koja zahteva pomoć lekara pati zbog nasilja bilo da su žrtve ili agresori, a okolina ih često smatra bolesnom, nesnalažljivom i lenjom.

Već u uzrastu od pet godina deca mogu raz­viti negativnu sliku o sebi, dok gojazni adolescenti pokazuju gubitak samopoštovanja udružen sa tugom, usamljenošću, nervozom i rizičnim oblicima ponašanja pušenje, alkoholizam. Čini se da gojaznost u detinjstvu povećava rizik od morbiditeta u kasnijem uzrastu bez obzira na to da li ona traje u odraslo do.