JUL Prema studiji iz Kod dece mlađe od dve godine gojaznost se određuje prema standardnim krivama rasta koje se odnose na visinu i težinu u zavisnosti od uzrasta i pola. Prema tome se gojaznost definiše kao stanje gde dete ima veću telesnu težinu u odnosu na svoju visinu i uzrast i to iznad 95 percentila prema krivama rasta.

Kod starije dece se, pored toga, gojaznost određuje na osnovu indeksa telesne mase, debljine kožnog nabora ili obima struka. Uzroci su kod dece brojni - genetski faktori, loše navike u ishrani, fizička neaktivnost, socio-ekonomski status porodice.

Ishrana kod dece u cilju prevencije gojaznosti

Najčešće je primarna ili nutritivna, usled prekomernog uzimanja hrane. Sekundarna gojaznost je retka i može da bude uzrokovana endokrinim bolestima, poremećajima nervnog sistema ili genetskim sindromima.

Ukoliko je dete gojazno, u velikoj meri se povećava rizik da će biti i u odraslom dobu. Komplikacije gojaznosti su brojne. U dečjem uzrastu posledice mogu biti u vidu poremećaja spavanja, depresije i anksioznosti, lošeg uspeha u školi. Od endokrinih komplikacija česta je pojava preranog puberteta, sindroma policističnih jajnika ili hipogonadizma.

Glavne posledice gojaznosti su koronarna bolest, moždani udar i dijabetes. Porodično okruženje je veoma važno jer se od najmlađeg uzrasta uspostavljaju navike u ishrani, spavanju i fizičkoj aktivnosti, a roditelji su uzor detetu u svim važnim stvarima. Od porodice pre svega zavisi ishrana, gde je podjednako bitan sastav i količina hrane. Ishrana deteta je od važnosti za normalan rast, razvoj fizičkih i mentalnih potencijala i zaštitu od akutnih i hroničnih bolesti.

Dete nije mali čovek i potrebe deteta za hranom su mnogostruko veće u odnosu na odrasle. Odojče u prvih šest meseci svoju težinu na rođenju udvostručuje, a do kraja prve godine čak utrostručuje.

Intenzivan rast i razvoj počinje intrauterino i nastavlja se tokom prvog tromesečja, tako da odojče svakodnevno dobija na telesnoj težini oko 25 g, što čini oko g mesečno.

Oko treće godine rast se usporava, a novi pik rasta je u pubertetu. Prva hrana sa kojom se dete sreće je majčino mleko i preporuke Svetske zdravstvene organizacije su da isključiva prirodna ishrana bude prvih 4 do 6 meseci, a uz drugu hranu i do kraja prve godine.

Majčino mleko je najbolja i najpotpunija hrana u prvih 6 meseci života. Pored tečnosti, odojče preko majčinog mleka dobija sve hranljive i zaštitne materije. Time se postiže prevencija različitih infekcija, kao što su urinarne infekcije ili ponavljane upale uva, prevencija gojaznosti, opstipacije i alergija.

Takođe je majčino mleko prilagođeno nepotpunoj zrelosti digestivnog sistema usled smanjene aktivnosti želudačnog soka i fiziološke smanjene funkcije pankreasa.

Prevencija ili lečenje prekomerne težine i gojaznosti kod dece mogu pomoći da se zaštite od ovih problema u odraslom dobu, 6. Međutim, treba ih izbegavati jer sadrže mnogo masti, soli i aditiva. Najnovije objave.

Genetski činioci. Činioci okoline. Nekoliko proteklih decenija donele su izražene promene u načinu života širom sveta, kako kod odraslih tako i kod dece, koje su rezultovale smanjenom fizičkom aktivnošću. Danas deca sve manje vremena provode u igri izvan kuće ili na časo­vima fizičkog vaspitanja, a sve više vremena gledajući televiziju ili uz kompjuter.

Utvrđena je direktna povezanost između prevalenci- je gojaznosti i prosečnog dnevnog praćenja televizije.

Zapažen je direktan odnos između maternalne gojaznosti, veće telesne mase na rođenju i veće učestalosti gojaznosti kasnije u životu.

Pri tome je teško razdvojiti relativni doprinos maternalnih gena od intrauterusnih činilaca. Ova hipoteza pretpostavlja da je ljudska vrsta opstala zahvaljujući prirodnoj selekciji jedinki sa sposobnošću stvaranja metaboličkih rezervi koje su omogućavale preživljavanje tokom perioda gladovanja. Trajna dostupnost hrane kod savreme­nog čoveka rezultuje deponovanjem masti, a odsustvo perioda gla­dovanja rezultuje porastom TM, odnosno gojaznošću.

Iskustva pokazuju da su odojčad na veštačkoj ishrani u većem riziku od gojaznosti od one koja su dojena, odnosno da dojenje štiti od gojaznosti u detinjstvu.

Stepen uhranjenosti ispitanika se procenjuje tako što se izračunati ITM unosi u grafikon rasta indeksa telesne mase speci­fičan za uzrast i pol ispitanika.

Grafikoni sadrže seriju kri.