Navece mi je tesko zaspati osjecam blago stezanje u predjelu čela, osjećam nekad kao da se gušim a nemam otežano disanje, odjednom me oblije hladan znoj, prepadnem se i srce mi jace kuca i vratna vena kad prislonim vrat na jastuk osjecam pulsiranje jačeg intenziteta.

Hranim se relativno zdravo uvijek mama kuha zdravu hranu. Sumnjam na diabetes i arterijsku hipertenziju jer iimam clanova u porodici koji boluju od dijabetesa. Molim vas da mi odgovorite i da me uputite dalje sta da radim, ja cu vam poslati jos simptoma ako sam ovdje nesto propustio.

Srčani sam bolesnik i imam visok krvni pritisak i bol u grudima.

Ja imam 44 godine i vec nekih desetak godina imam povisen pritisak. U pocetku sam samo povremeno po savetu svog interniste pila presolol. Od pre tri godine sam imala takvu krizu da od tada pijem presolol svakodnevno, ujutru pola tablete od 50mg i uvece isto toliko i hvala bogu dobro se osecam.

Simptomi visokog krvog pritiska: 5 najčešćih znakova upozrenja tihog ubice - kiloram.club

Povremeno se desava da mi pritisak drasticno spadne mada se to desava retko. Pregledom kod kardiologa je utvdjeno da je srce sasvim u redu. Sa ovim informacijama, imam predstavu o lekovima za lecenje hipertenzije, koje su negativne pojave i mogucnost kontrole terapije date od strane lekara.

Veliko vam hvala, ovo je neprocenjivo blago informacija za bolesnike od hipertenzije i angine pectoris. Moje srce radi ubrzano, nemam dovoljno lufta, puno sam nervozna i imam previse previše stresa. Kod debelog creva, kod besike u desnoj strani imam bolova.

Možete li mi objasniti koju terapiju da uzmem? Vec dvadeset godina bolujem od hiprtenzije i aritmije. Da li mogu da se bavim dzogingom? Pretrazi Ako ste pacijent. Zapamti me. Zaboravljena lozinka? Nemate nalog?

Registrujte se. Bolesti Bolesti srca i krvnih sudova Kardiologija Arterijska hipertenzija Povišen krvni pritisak. Arterijska hipertenzija Povišen krvni pritisak.

Arterijska hipertenzija povišen krvni pritisak je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni gornji pritisak povišen preko mmHg, a dijastolni donji preko 90mmHg. Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina. Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija a najčešće su povišena oba pritiska. Arterijska hipertenzija se jedna od najčešćih bolesti današnjice. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.

Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i čestou nedovoljnim dozama. Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu odsto hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema. Na krvni pritisak utiču mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega.

Krvni pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost. Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili se oni čak i odsutni. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati vrlo raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipretenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi.

Ne treba smetnuti sa uma da je hipertenzija vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i da bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju. Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su. Veoma je važno meren.