Gojaznost i hormoni

Gojaznost i hormoni

Naše telo stvara leptin, hormon sitosti, kao odgovor na povećanje naslaga masti. On šalje poruku hipotalamusu da nije potrebno više jesti, čime se povećava potrošnja energije, a smanjuje unos hrane. Na taj način se održava normalna telesna težina. Kod gojaznih osoba razvija se rezistencija na leptin i normalan učinak izostaje: kada je delovanje ovog hormona narušeno, gojazna osoba postaje neumerena u ishrani, jer njen mozak ne dobija informaciju da je sita.

Grelin je hormon gladi koji se luči u ćelijama želuca, ali je pronađen i u ćelijama epitela creva te u različitim delovima mozga i hipotalamusa.

Gojaznost i hormoni

On utiče na stvaranje osećaja gladi i praktično diktira koliko ćemo hrane pojesti, u zavisnosti od telesne građe i životnih navika. Kada smo gladni, nivo grelina izuzetno je visok i stimuliše ćelije mozga da pošalju signal da je vreme za jelo. Smatra se da je upravo visok nivo grelina odgovoran za to što ljudi nakon dužeg perioda gladovanja mnogo jedu, posebno visokokaloričnu hranu, pri čemu dolazi do prejedanja.

U normalnim okolnostima nivo grelina nakon obroka opada. Ksenoestrogeni su hemijske supstance koje oponašaju estrogene i interferiraju s normalnim funkcionisanjem hormona, čime ometaju rad endokrinih žlezda, to jest narušavaju prirodnu hormonsku ravnotežu.

Svuda su oko nas i s njima svakodnevno dolazimao u kontakt. Ulaze u sastav mnogih proizvoda za ličnu higijenu — šampona, regeneratora, farbi za kosu, pasta za zube, sapuna, dezodoransa, losiona, karmina, praparata za negu lica, sredstava za sunčanje Insekticidi, kao što su organofosfati, nitrati i pesticidi koji se koriste u proizvodnji hrane, te sintetski steroidi koji se dodaju ishrani životinja kako bi brže rasle, zatim antibiotici koji se danas rutinski stavljaju u životinjsku hranu — takođe su ksenoestrogeni.

Tu su i pojačivači ukusa, razni konzervansi, supstance koje se dodaju voću i povrću kako bi se duže održalo u hladnjačama i na policama, kao i hemikalije iz plastike.

Gojaznost i hormoni

Ksenoestrogeni se nakupljaju u masnom tkivu i tu se mogu zadržati i više desetina godina. Ove hemijske supstance imaju ne samo jako estrogeno dejstvo već podstiču i rast tumorskih ćelija.

Masno tkivo je jedna od najvećih endokrinih žlezda, stvara i oslobađa različite proinflamatorne i antiinflamatorne faktore, uključujući i adipokine leptin, adiponektin, rezistin i visfatin, kao i citokine i hemokine kao što su TNFα, IL6, monocitni hemoatraktnatni protein 1 i mnogi drugi.

Proinflamatorni molekuli stvoreni u masnom tkivu podstiču sistemsku inflamaciiju, aktivno učestvuju u razvoju insulinske rezistencije i odgovorni su za povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti koje prate gojaznost. Kod gojaznih osoba makrofage imunološke ćelije kreću se prema masnom tkivu, gde izazivaju upalu i stvaraju citokine. Njegova osnovna funkcija je smanjenje nivoa stresa povećanjem nivoa šećera u krvi, potiskivanje imunog sistema i pretvaranje proteina i ugljenih hidrata u masti.

Ali, imajući u vidu loše životne navike, telo može biti u stalnom stanju stresa, što dovodi do preterane proizvodnje kortizola koji šteti čitavom zdravlju pomoću nagomilavanja visceralnih masti i stimulacije sazrevanja masnih ćelija. Testosteron se često smatra muškim hormonom, ali ga imaju i žene.

Gojaznost i hormoni

On pomaže u sagorevanju masti, jačanju kostiju i mišića i poboljšava libido. Starost i veliki stres mogu izazvati značajno smanjenje nivoa testosterona kod žena, što dovodi do smanjenje gustine koštanog tkiva, gubitka mišićne mase i gojaznosti. Nivo progesterona i estrogena treba da bude u ravnoteži kako bi telo normalno funkcionisalo. Nivoi progesterona mogu opadati iz različitih razloga kao što su stres, upotreba kontraceptivnih pilula, menopauza itd.

Ovo može dovesti do povećanja telesne mase i depresije. Estrogen je primarni ženski seksualni hormon. Svaki disbalans nivoa estrogena u telu može dovesti do povećanja telesne mase. Visok nivo estrogena u organizmu može nastati zbog prevelike proizvodnje hormona ili usled ishrane bogate estrogenom. Kada se nivoi estrogena povećavaju, ćelije koje proizvode insulin se naprežu. To vas čini otpornim na insulin, što dovodi do porasta nivoa glukoze u krvi i dovodi do povećanja telesne mase.

Žene u pred menopauzi imaju niži nivo estrogena. Da bi dopunilo isporuku estrogena, telo počinje da traži druge izvore koji proizvode estrogen. Jedan takav izvor su masne ćelije. Ove promene dovode do erektilne disfunkcije, smanjenog broja i pokretljivosti spermatozoida kao i do morfoloških promena na spermatozoidima što značajno smanjuje plodnost i rezultat prilikom vantelesne oplodnje. Učestala je i pojava komplikacija na zglobovima kičmenog stuba, što dovodi do bolnih stanja i otežanog kretanja pacijenata.

Sve ove promene dovode do poremećaja  statike koja povećava sklonost ovih pacijenata ka padovima a samim tim i prelomima, bez obzira na to da li imaju smanjenu koštanu gustinu ili ne. Pored toga, gojaznost nosi sa sobom i mnogobrojne promene u psihičkoj sferi- sklonost ka depresiji, anksioznim i emocionalnim poremećaj.

Ostavite odgovor

Naše telo stvara

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *