Gojaznost hormoni

Gojaznost hormoni

Skip to main content. Pretrazi Search. Banovo Brdo. Novi Beograd. Karađorđev park. Zvezdara Dom zdravlja. Pijaca Kalenić. Kada smo gladni, nivo grelina izuzetno je visok i stimuliše ćelije mozga da pošalju signal da je vreme za jelo. Smatra se da je upravo visok nivo grelina odgovoran za to što ljudi nakon dužeg perioda gladovanja mnogo jedu, posebno visokokaloričnu hranu, pri čemu dolazi do prejedanja.

U normalnim okolnostima nivo grelina nakon obroka opada. Ksenoestrogeni su hemijske supstance koje oponašaju estrogene i interferiraju s normalnim funkcionisanjem hormona, čime ometaju rad endokrinih žlezda, to jest narušavaju prirodnu hormonsku ravnotežu.

Svuda su oko nas i s njima svakodnevno dolazimao u kontakt. Ulaze u sastav mnogih proizvoda za ličnu higijenu — šampona, regeneratora, farbi za kosu, pasta za zube, sapuna, dezodoransa, losiona, karmina, praparata za negu lica, sredstava za sunčanje Insekticidi, kao što su organofosfati, nitrati i pesticidi koji se koriste u proizvodnji hrane, te sintetski steroidi koji se dodaju ishrani životinja kako bi brže rasle, zatim antibiotici koji se danas rutinski stavljaju u životinjsku hranu — takođe su ksenoestrogeni.

Tu su i pojačivači ukusa, razni konzervansi, supstance koje se dodaju voću i povrću kako bi se duže održalo u hladnjačama i na policama, kao i hemikalije iz plastike. Ksenoestrogeni se nakupljaju u masnom tkivu i tu se mogu zadržati i više desetina godina.

Ove hemijske supstance imaju ne samo jako estrogeno dejstvo već podstiču i rast tumorskih ćelija. Masno tkivo je jedna od najvećih endokrinih žlezda, stvara i oslobađa različite proinflamatorne i antiinflamatorne faktore, uključujući i adipokine leptin, adiponektin, rezistin i visfatin, kao i citokine i hemokine kao što su TNFα, IL6, monocitni hemoatraktnatni protein 1 i mnogi drugi.

Proinflamatorni molekuli stvoreni u masnom tkivu podstiču sistemsku inflamaciiju, aktivno učestvuju u razvoju insulinske rezistencije i odgovorni su za povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti koje prate gojaznost. Kod gojaznih osoba makrofage imunološke ćelije kreću se prema masnom tkivu, gde izazivaju upalu i stvaraju citokine. Ipak, s gubitkom telesne težine nestaju i makrofazi iz masnog tkiva, što smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja.

Kakav je uticaj gojaznosti na hormon rasta? Osnovna uloga somatotropina jeste uticaj na rast i razvoj tokom adolescencije, prvenstveno kostiju i mišićnog tkiva, ali i iskorišćavanje glukoze i aminokiselina. Nivo hormona rasta niži je kod ljudi koji su gojazni, što je posebno izraženo u mlađem životnom dobu.

Gojaznost hormoni

Na koji način su povezani gojaznost i funkcionisanje štitne žlezde? Štitnjača je endokrina žlezda koja lučenjem hormona tiroksina T4 i tironina T3 reguliše metabolizam svih tkiva u organizmu. Gojenje je često povezano sa prejedanjem, ali može biti izazvano i raznim hormonima koji divljaju u organizmu. Dok je gojenje lako, mršavljenje nije. Pogotovo kada hormoni imaju uticaj na to. Razni pokretači poput stresa, starosti, gena i lošeg izbora hrane mogu izazvati hormonski disbalans koja dovodi do gojaznosti.

Štitna žlezda se nalazi u predelu vrata, ona je najmoćnija žlezda organizma i od nje zavisi mnogo ostalih funkcija. Ona proizvodi hormone T3, T4 i kalcitonin koji su odgovorni za održavanje metabolizma tela. Mala proizvodnja ovih hormona dovodi do hipotireoidizma.

Hipotireoidizam je često povezan sa povećanjem telesne mase, uglavnom zbog akumulacije vode u telu a ne masnoće čineći da osoba izgleda debela iako nije.

Insulin je hormon koji se luči u pankreasu. Pomaže prenošenju glukoze u ćelije kako bi se ona koristila kao energija ili se čuva kao mast, čime se održava nivo glukoze u krvi. Prekomerno korišćenje obrađene hrane, nezdravih grickalica, alkohola ili veštačkih zaslađenih pića može dovesti do stvaranja otpornosti na insulin. To izaziva da mišićne ćelije ne prepoznaju insulin koji je vezan za glukozu, što dovodi do toga da glukoza ostane u krvotoku.

Ovo dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi, što dovodi do povećanja telesne težine i dijabetesa tipa 2. Kortizol je hormon koji luče nadbubrežne žlezde kada ste depresivni, uznemireni, pod stresom, nervozni, ljuti ili fizički povređeni.

Zato se i naziva hormon stresa. Njegova osnovna funkcija je smanjenje nivoa stresa povećanjem nivoa šećera u krvi, potiskivanje imunog sistema i pretvaranje proteina i ugljenih hidrata u masti.

Ostavite odgovor

Ali, imajući u vidu

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *