Gojaznost depresija

Gojaznost depresija

Ona ukazuje i da je unutrašnji sat veoma bitan. Svako ima unutrašnji biološki sat koji određuje ciklus spavanja i hormonske promene.

Depresija i gojaznost - koji je pravi izbor medikamenata?

Prema biološkom satu mališani su pospani već u 20 časova. Obično se pospanost pomera na oko 23 časa ili kasnije - objašnjava Gordana Ačić. Najvećem broju tinejdžera je potrebno oko devet sati sna. Ipak, samo nekoliko njih spava koliko treba.

Gojaznost depresija

Zbog pospanosti imaju promene raspoloženja i slabu koncentraciju i višak kilograma. Biljni preparati mogu biti od značajne pomoći za gojaznost u predelu stomaka   i to  naročito oni na bazi rena,limuna, cimeta, šipurka, celera ili komorača.

Gojaznost u predelu stomaka nije nimalo bezazlena pojava niti je to samo neki estetski problem već to može biti veoma ozbiljna zdravstvena pretnja. Kao najčešće komplikacije javljaju se povišene masnoće u krvi, bolesti bubrega, ateroskleroza, oštećenje srca i krvnih sudova,povišen krvni pritisak, dijabetes, pa čak i podložnost nekim malignim oboljenjima.

Postoje mnoge  namirnice za mršavljenje koje su pre svega namenjene za suzbijanje apetita  i istovremeno ubrzavaju metabolizam,poboljšavaju varenje, podstiču pražnjenje creva, pomažu u uspostavljanju optimalne telesne težine te rešavaju problem kakav je  i   gojaznost u predelu stomaka. Pasulj, sočivo, soja,leblebije i drugo mahunasto povrće obiluju dijetetskim vlaknima koja dokazano izazivaju osećaj sitosti, smanjuju nive povećanog holesterola u krvi,leče zatvor stolice -opstipaciju i redukuju naslage stare stolice u crevima.

Neka novija istraživanja pokazala su da mahunarke podstiču bolje lučenje holecistokinina, u pitanju je probavni hormon koji smanjuje apetit, a samim tim nam i  pomaže u regulisanju telesne težine. One su odličan izvor proteina koji takođe ima značajnu ulogu u procesu mršavljenja.

Gojaznost depresija

I integralne žitarice su takođe veoma korisne po celokupno zdravlje i vitalnost organizma prvenstveno zbog toga što sadrže dijetetska vlakna, ali i druge hranljive materije koje su zaslužne za to. Raž,pirinač, ječam, pšenica i ovas sadrže veoma složene ugljene hidrate koji za razliku od prostih šećera neće izazvati pojačano lučenje insulina, ali zato podstiču oslobađanje serotonina, hormona zaduženog za smanjenje apetita ali i dobro raspoloženje.

Upravo nam  integralne žitarice umeju održati dugotrajan osećaj sitosti, to su prirodni laksativi, koji olakšavaju varenje i probavu ,ali su i odlične za detoksikaciju organizma, pa su jako dobar izbor za sve nas koji se želimo hraniti zdravo i pokušavamo da dovedemo našu telesnu težinu na optimalan nivo i da eliminišemo  gojaznost u predelu stomaka. Voće kao što su kruške, jabuke, banane i grožđe sadrže velike količine biljnih vlakana koje pomažu probavu i podstiču lučenje hormona koji regulišu naš apetit.

Dobra strana voća je to što ga možemo konzumirati u većim količinama jer sadrže veoma malo kalorija. Kruške, pored biljnih vlakana,sadrže i pektin koji obara nivoe šećera u krvi, a uz to i apetit. Gojaznost u predelu stomaka   često nije bezazlena i iza nje se krije mnogo dublji problem koji se ne može resiti dijetom, a terapeuti kažu da je sve preko pet kilograma viška u stvari emocionalni štit kojim pokušavamo da se odbranimo od psiholoških problema tkz.

Stoga, pored nutricioniste i lekara, gojazne osobe treba da se obrate psihoterapeutima kako bi se utvrdilo da li je višak kilograma možda nastao kao posledica psihološkog poremećaja.

Gojaznost depresija

Gojaznost na nervnoj bazi često potiče još iz najranijeg detinjstva. Kada beba zaplače, majka joj najčešće daje da sisa da kako bi prekinula njen plač, a povezanost stresa i hrane provlači se kroz ceo život.

Psihijatrija danas, vol. Jedva da je mogao da stoji na nogama više od pet minuta, a da ne oseti hronični bol u stopalima i leđima, a stekao je i ozbiljan poremećaj disanja, zbog kojeg je osećao hronični umor. Gojaznost nije izbor i ako učinimo da je nekoga sramota zbog viška kilograma, on će se samo osećati još gore, navodi se u novom izveštaju Britanskog psihološkog društva.

Istina je da određene namirnice poboljšavaju raspoloženje, ali konzumiranje takve hrane svakako nije pravi način za uspostavljanje psihičke ravnoteže.

Ostavite odgovor

Naročito brine

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *