Gojaznost dece u srbiji

Gojaznost dece u srbiji

Gojaznost u svetu je već nekoliko decenija velika briga medicinskih stručnjaka, a ona u sve većem broju pogađa i decu. Studija ističe i da će, ukoliko se nastave trendovi primećeni poslednjih godina, do Ključni nalaz ove studije, koju su zajedno sproveli Imperijal koledž u Londonu i Svetska zdravstvena organizacija, jeste da je gojaznost u zapadnim zemljama verovatno dostigla svoj vrhunac, ali da nastavlja da raste u zemljama sa slabim ili srednjim prihodima.

Zanimljivo je i da istraživanja koja su rađena sa predškolcima pokazuju da finansijski položaj, rasa, etnička pripadnost ili težina na rođenju nisu povezani sa verovatnoćom da dete bude gojazno. Depresija, nisko samopouzdanje i negativna slika o svom telu takođe su česte posledice gojaznosti kod dece, zbog čega je još važnije da se od ranog detinjstva pazi na kilažu deteta, kao i da se u školskim i predškolskim ustanovama uvode zdrave navike.

Problematično je i to što roditelji često ne prepoznaju da im je dete gojazno. Zanimljivo je i da je su prema podacima ovog Instituta dečaci češće gojazni, ali da devojčice više percipiraju svoje telo kao gojazno, a češće navode i da je potrebno da idu na dijetu. U svim uzrastima dečaci su fizički aktivniji od devojčica, ali se fizička aktivnost i kod jednih i kod drugih smanjuje u toku odrastanja, naročito kod srednjoškolaca.

Ono što je veliki uzrok gojaznosti kod dece jeste upravo njihova ishrana, naročito tokom boravka u školi.

Gojaznost dece u srbiji

U većini srpskih škola ne postoje standardizovane kantine ili menze kao što je to slučaj na fakultetima, što onda prirodno decu usmerava na brzu hranu koja se nalazi u blizini škola. Međutim, čak i kada postoje obezbeđeni ručkovi u školama oni često nisu najboljeg kvaliteta. Džejmi Oliver, čuveni britanski kuvar, godinama je pokušavao da promeni sadržaj ručkova koje dobijaju britanski učenici.

Sveži sastojci, novi standardi i propisi za školsku hranu, kao i obroci koji nisu kalorični bili su zahtevi Džejmija Olivera, a određene promene u pojedinim britanskim školama su pod pritiskom javnosti i sprovedene. Naučiti decu da prepoznaju zdravu hranu, uvide značaj zdravog načina života, a potencijalno i nauče kako nešto od toga sami da naprave takođe je jako važno.

Gojaznost dece u srbiji

U Japanu deca u pojedinim školama zaista i uče da prave neke od recepata koje jedu u školi, što čini decu samostalnijom u pripremi hrane. Razne druge aktivnosti takođe se mogu preduzeti na ovom polju.

Gojaznost dece u srbiji

Samo neke mere koje predlaže Svetska zdravstvena organizacija uključuju i postavljanje automata u školama koji prodaju samo zdravu hranu, više organizovanih fizičkih aktivnosti nakon škole, kao i uključivanje i podsticanje roditelja na fizičku aktivnost.

Užina ne treba da bude proizvod sa visokim sadržajem masti i koncentrisanih ugljenih hidrata koji mogu da dovedu do gojaznosti, već obrok bogat voćem i žitaricama.

Nemoguce - moguce!

Pre polaska u školu obavezan je doručak, a dete u školu može da ponese sendvič sa salatom ili mladim sirom, parče kukuruzne proje, orašasto voće - kaže Kašanin. Ona je pojasnila da se najčešće zaboravlja da je važno tokom dana unositi dovoljno tečnosti i da je zabluda da sokovi ili slatki gazirani napici mogu da zamene vodu.

Treba izbegavati slane i slatke grickalice, kao i sendviče koji sadrže visokokalorijske namaze i suhomesnate proizvode - naglasila je ona.

Pravilne navike u ishrani, kako kaže, stiču se u porodici te ukoliko deca još u mlađem školskom uzrastu učestvuju u odabiru i pripremi užine oni će vremenom razviti pravilne navike i kasnije, u višim razredima, lakše se izboriti sa "modom" kupovine užine. Ringier Axel Springer d. Kompanija je osnovana Od

Ostavite odgovor

Foto: Promo. Ona

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *