Genetska gojaznost

Genetska gojaznost

Izuzeci su retki, ali i to se dešava. Dovoljno je da jedan roditelj ima kovrdžavu kosu kako bi se to prenelo na dete, s obzirom na to da kovrdžavu kosu nosi dominantni gen.

Genetska gojaznost

U nekim slučajevima, za prenošenje bolesti sa roditelja na dete potrebno je da određeni gen nose oba roditelja, dok je za neke bolesti dovoljno da se nađe u genetskom kodu jednog roditelja.

U slučaju kada do bolesti dođe zbog nasleđivanja gena od oba roditelja, govori se o naslednoj bolesti kao što su hemofilija, distrofija mišića, daltonizam…. Čak i kada se bolest ne manifestuje kod roditelja, u kombinaciji gena koji nose, a koje dete nasleđuje — može doći do oboljenja kod deteta, upravo zbog genetske mutacije koja je nastala ovim putem.

Ove genetske bolesti mogu biti monogenetske — izazvane promenom samo jednog gena, hromozomske — zbog promene u broju gena i strukturi hromozoma i multifaktorne — gde uticaj mogu imati i spoljašnji faktori, ali i više gena. Ipak, nisu sve genetske bolesti nasledne, već mutacija može nastati i tokom trudnoće, što je slučaj sa Daunovim sindromom.

Određene bolesti i oboljenja mogu biti i genetski preneta, a mogu biti i posledica najrazličitijih spoljnih faktora. Iako mnogo faktora može uticati na nastanak određene bolesti, u slučajevima kada jedan ili oba roditelja boluju od iste bolesti — šansa za oboljevanje je i kod deteta povećana. Ovo su bolesti koje se najčešće nasleđuju od roditelja iako mogu nastati i zbog spoljnih faktora tokom života. Alergije — nasleđuju se u 60 odsto slučajeva ako oba roditelja imaju određenu alergiju, dok je rizik od nasleđivanja smanjen na 40 odsto ako sam jedan roditelj pati od alergije.

Ipak, alergije mogu biti izazvane i određenim spoljnim faktorima. Gojaznost — iako može da se stekne u toku života usled poremećaja u ishrani i nepravinog načina života, gojaznost može biti i nasledna.

Male su šanse da će dete biti sitno ukoliko su oba roditelja veoma krupna, a pedijatar već u prvoj godini može na osnovu odnosa težine i visine deteta da oceni da li postoje znaci nasledne gojaznosti. Bolesti zuba i karijes — iako karijes nastaje kao uticaj bakterija koje se nalaze u ustima usled neadekvatne higijene i brige o zubima, genetski je prenosiva sklonost ka karijesu.

Veliki je broj istraživanja koja ukazuju da postoji genetska predispozicija u nastanku gojaznosti. Epidemiološke studije su pokazale da je veća učestalost gojazne dece kod gojaznih roditelja.

Bušar Bouchard u svojim navodima objašnjava rezultate tri velike studije o uticaju genetskih faktora na nastanak gojaznosti.

Ispitivanja su vršena na blizancima, usvojenoj deci i deci koja žive sa svojim roditeljima. Najveći uticaj genetskh faktora je dokazan kod porodica koje imaju blizance, a najmanji u porodicama sa usvojenom decom. U ovim studijama je dokazivano i učešće naslednih faktora na BMI deteta, distribuciju masnog tkiva i procenat abdominalne masti v. U poslednjih nekoliko godina objavljeni su rezultati različitih istraživanja koji potvrđuju činjenicu da određeni geni koreliraju s prijemčivošću na gojaznost.

Genetska gojaznost

Pokušana je i identifikacija tih gena. Genetska regulacija energetskog rashoda se odnosi na više mehanizama, moguće je sniženje stope energetskog rashoda u miru, uslovljeno genetskim činiocima, sniženje termogeneze, smanjena sklonost ka spontanoj fizičkoj aktivnosti, bolje iskorišćavanje makronutrijenata, kapacitet oskidacije masti i ugljenih hidrata, regulacija apetita i brojni drugi činioci. Međutim, u velikom broju slučajeva se ipak ne može jasno razjasniti da li je i koliko uzrok nastanka gojaznosti genetski činilac, ili uticaj socijalne sredine i navika.

Da li gojaznost roditelja i gojaznost dece uvek znače samo uticaj naslednih faktora, ili su tome doprineli životni stil, navike i kult prema hrani u nekoj porodici — ostaju otvorena pitanja. Postoji mišljenje da gojaznost nije nasledna, već se nasleđuje predispozicija za gojaznost, a na njeno ispoljavanje utiču činioci sredine.

Ostavite odgovor

Moćna kombinacija prirodnih sastojaka za jači imunitet.

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *