Fizicka aktivnost i gojaznost dece

Fizicka aktivnost i gojaznost dece

Podjednako se služi levom i desnom rukom. Osamostaljuje se i povećava se pokretljivost glave. Trogodišnje dete je još naprednije u motorici. Pored toga što slobodno hoda, ono već slobodnije trči i skače. Uočljiva je, međutim, jedna druga značajna pojava — usklađivanje pokretljivosti s osetljivošću. Radi se o senzorno-motoričkoj koordinaciji koja će se razvijati tokom čitavog detinjstva, pa i adolescencije.

Predškolsko dete. U ovom periodu se nastavlja telesni rast i razvoj.

Fizicka aktivnost i gojaznost dece

Nastavlja se dalje okoštavanje, mada su kosti još uvek meke i savitljive. Formiraju se krupni mišići. Motorika prati ovaj ubrzani razvoj. Zna se da je motorički razvoj zakonomeran proces kroz koji prolazi većina dece, da postoje valjani testovi kojima se može ustanoviti da li je motorički razvoj optimalan, da li je dete u tom pogledu napredno ili pak zaostaje. Pogrešno je shvatanje da se deca ovog uzrasta dovoljno spontano kreću i da im nije potrebno vaspitno podsticanje.

Vodič kroz zakone i propise. Takođe, može da pomogne u izboru adekvtnog sporta koji je najoptimalniji za vaše dete. Razvod braka.

Istina je, međutim, da deca spontanim kretanjem razvijaju samo neke koštano-mišićne strukture, dok neke mogu zaostajati u svom razvoju. Zbog toga je poželjno decu podsticati na što raznovrsnije kretanje. Pored hodanja, trčanja i skakanja, potrebno je upražnjavati i puzanje, penjanje, silaženje, provlačenje, hodanje na rukama i nogama, vešanje i njihanje, veranje, jahanje, dizanje i premeštanje, prenošenje predmeta, bacanje, hvatanje itd. Najsvestranije kretanje postiže se trčanjem i plivanjem.

Sportsko vaspitanje u ranom detinjstvu i predškolskom dobu ostvaruje se pretežno putem igre, uz obilato korišćenje vazduha, sunca i vode. Poželjno je da vaspitač nenametljivo prati tok igre i rukovodi njime, ali ne sme narušavati dečiju slobodu i inicijativu. Razumljivo, igrom ne možemo ostvariti sve zadatke neophodne za budućeg sportistu. Za to su potrebne i organizovane vežbe, s kojih se postupno prelazi na čas fizilkog vaspitanja u trajanju od 20 minuta.

Na kraju ranog detinjstva, s navršenih 6 godina života, uz pretpostavku da je dete zdravo i da mu je pruženo odgovarajuće negovanje i vaspitanje, dete je po svojim psihofizičkim mogućnostima spremno za polazak u školu.

You are here Naslovna Proizvodi Fizička aktivnost u ranom detinjstvu Preporuke po uzrastu za određene sportske aktivnosti, po Dambou, su:   UZRAST I SPORTSKA AKTIVNOST plivanje, sportska gimnastika, umetničko plivanje umetničko klizanje stoni tenis i tenis skokovi u vodi, skijanje, skijaški skokovi nordijske discipline trčanje sportsko-ritmička gimnastika brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing akrobatika, košarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo rvanje, konjički sport veslanje, streljaštvo, mačevanje boks biciklizam dizanje tegova i body building   Kod organizma u razvoju postoji direktna i pozitivna veza fizičkog vežbanja i zdravlja.

Globalno, čitav čovekov život može se podeliti u tri velika razdoblja: razdbolje detinjstva i adolescencije od rođenja do Odojče Tokom prve godine života dete se najbrže telesno razvija.

Predškolsko dete U ovom periodu se nastavlja telesni rast i razvoj.

Fizicka aktivnost i gojaznost dece

Oporavak nakon treninga. Pansport postoji od Ponekad je lakše odrediti šta ne predstavlja fizičku aktivnost. U tom smislu fizički aktivna deca mlađeg uzrasta su ona koja ne provode mnogo vremena u kolicima, stolici za hranjenje ili drugim napravama koje im ograničavaju kretanje, niti u sedentarnim aktivnostima kao što su gledanje televizije ili igranje video-igrica.

M ogućnosti za fizičku aktivnost dece varijaju pre svega od njihovog uzrasta i faze razvoja. Vreme koje beba provede na stomaku dok je budna pomoći će joj da ojača mišiće kojе će kasnije koristiti za puzanje i hodanje, i ujedno joj omogućiti da vežba dosezanje i hvatanje igračaka i sličnih predmeta, što je takođe važno za koordinaciju ruka—oko.

  • Zakažite pregled.
  • Dnevnik mame prvaka.
  • Chicco juvenile.
  • Dijabetes melitus tip 2 i kardiovaskularna bolest.
  • Kada beba počne da puzi, fokus ostaje na istoj igri i stvaranju bezbednog okruženja u kojem će moći neometano da se kreće. U tom periodu treba izbegavati da dete mnogo vremena provodi u kolicima, stolici za hranjenje, auto-sedištu ili nosiljci — svuda gde je sprečena da se kreće i vežba svoje nove veštine kretanja. Kada mališan počne samostalno da hoda i da se kreće, njegova fizička aktivnost većim delom i dalje će se bazirati na aktivnoj igri, iako može da obuhvata i pešačenje, a kasnije i vožnju bicikla i organizovane sportske aktivnosti prilagođene njegovom uzrastu npr.

    Deca su obično više aktivna napolju nego u zatvorenom prostoru. Iz tog razloga, kako bi se njihova fizička aktivnost povećala, roditelji što češće treba da ih izvode u park ili na igralište. Mališani će tako učestvovati u fizičkim aktivnostima različitog intenziteta — od umerenih, kao što je lagana šetnja, do veoma intenzivnih, poput trčanja i skakanja.

    Međutim, iako nam se čini da mala deca nikako ne miruju kada su budna tokom dana, veći deo njihove fizičke aktivnosti zapravo je umerenog intenziteta.

    Savet većine stručnjaka je da bi deca u ranom detinjstvu trebalo najmanje tri sata svakodnevno da budu fizički aktivna. Njihova fizička aktivnost uglavnom će se odvijati u formi aktivne igre, koja može da se praktikuje nekoliko puta u kraćim vremenskim intervalima tokom dana.

    I ako je odavno poznat značaj fizičke aktivnosti za decu školskog uzrasta i adolescente, mnogo manje se zna o prednostima fizičke aktivnosti u ranom detinjstvu. Ipak, sve više istraživanja ukazuje na to da fizička aktivnost u ranom detinjstvu pozitivno utiče na zdravlje mališ.

    Ostavite odgovor

    Izgleda da opšta gojaznost utiče na insulinsku

    Objavio

    Komentar

    Neophodna polja su označena *