Abdominalna gojaznost

Abdominalna gojaznost

Kako nastaje infarkt i zašto Infarkt srca nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca koji snabdevaju krvlju srčani mišić. Uzroci ateroskleroze, angine pektoris i srčanog udara su multifaktorijalni. Različiti činioci utiču na nastajanje infarkta miokarda, a neki od njih su tip 2 šećerne bolesti, povišeni krvni pritisak, masnoće u krvi Na neke ne možemo uticati, a neke možemo modifikovati.

Tip 2 šećerne bolesti je predominantni oblik u odrasloj dobi. Računa se da u vreme kad šećerna bolest postane manifestna, dijagnostikuje se i započne sa lečenjem bilo to i samo preporukom o strogoj dijeti, bolest traje već više od jedne decenije bez simptoma.

Tada su promene na krvnim sudovima i srcu već prisutne. Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija još jedan je od klasičnih faktora rizika za nastajanje akutnog infarkta miokarda.

Abdominalna gojaznost

Osim uticaja na krvne sudove u srcu, povišeni krvni pritisak može i direktno oštetiti srčani mišić, a poguban je i za krvne sudove u mozgu i bubrezima. Obično se opštim merama restrikcija soli, izbegavanje većih količina alkohola, regulacija telesne težine, fizička aktivnost ne postiže adekvatna kontrola krvnog pritiska, pa je neophodna upotreba lekova.

Masnoće čine većinu sadržaja u unutrašnjosti loših naslaga na krvnim sudovima.

Ove hormonske promene i insulinska rezistencija pokreću proces karcinogeneze koja za posledicu ima pojavu više vrsta različitih karcinoma, pre svega dojke, debelog creva, tela materice, želuca, jednjaka, žučne kese, pankreasa, jetre, prostate, jajnika, bubrega, štitne žlezde i drugih maligniteta. Poznat i kao: masti stomaka, centralna gojaznost, centralna adipoznost, intraabdominalna mast.

Nivo masnoće u krvi delom zavisi od ishrane, ali postoji grupa bolesnika koji na kakvoj god dijeti bili i dalje imaju povišeni nivo LDL-a u krvi. U takvim slučajevima, zavisno od prisustva ostalih faktora rizika, prepisuje se terapija lekovima. Kod bolesnika koji su već preboleli srčani udar ovi lekovi su uvek neophodni.

UDRUZENJE ZA PREVENCIJU I BORBU PROTIV GOJAZNOSTI - GOJAZNOST

Redovna fizička aktivnost, pola sata dnevno barem pet puta nedeljno, pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem. S druge strane, sedentarni način života, prevoz automobilom i odsustvo redovne fizičke aktivnosti utiču direktno na kardiovaskularnu kondiciju i kapacitet i indirektno povećavaju učestalost ostalih faktora rizika. Muškarci su skloniji aterosklerozi i obolevaju ranije u odnosu na žene.

Deo krivice nose polni hormoni koji kod žena primarno estrogeni deluju zaštitno. Iz tog razloga se bolesti srca i krvnih sudova kod žena javljaju nekoliko godina nakon menopauze, a kod muškaraca znatno ranije. Nasledna sklonost, tj. Nažalost, na ovaj faktor se ne može mnogo uticati. Računa se da je porodična sklonost prisutna ako se bolest javila kod oca pre OTC katalog.

Prijava za posao. Prijava neželjenih reakcija na lek. Za medije. Kontakt za komunikaciju sa medijima. Dokumenta i multimedija. Šta je uzrok i može li se sprečiti?

Šećerna bolest tipa 2 je znatno češća, javlja se u starijem životnom dobu i osim nasledne sklonosti postoje i drugi faktori koji utiču na njenu pojavu : Nasleđe   - osobe koje imaju bliske srodnike obolele od šećerne bolesti imaju povećan rizik da i same obole. Na ovaj faktor  ne možemo da utičemo, ali  naslednu predispoziciju treba  imati u vidu da bi se osobama pod rizikom skrenula  pažnja na  promenljive faktore  koji zavise od  okruženja i životnih navika, a mogu korigovati.

Gojaznost  je prvi i najvažniji od faktora na koje se može uticati. Naročito je opasna takozvana abdominalna gojaznost gde se masno tkivo nagomilava u predelu trbuha i trbušnih organa. Ono stvara otpornost rezistenciju na dejstvo insulina,a posledica toga je  njegovo prekomerno lučenje jer organizam pokušava da na taj način kompenzuje problem.

Nakon dužeg vremena ovakvog forsiranog lučenja, na kraju dolazi  do iscrpljivanja zaliha insulina i nastanka šećerne bolesti. Nepravilna ishrana   — Konzumiranje koncentrovane zaslađene hrane dovodi do naglog skoka nivoa šećera u krvi, što kod zdravih osoba izaziva oslobađanje adekvatne količina insulina.

Namirnice bogate skrobom kao hleb, žitarice, pirinač i krompir, lako i brzo se pretvaraju u čist šećer, pa tako imaju gotovo isti efekat kao i slatkiši. Često se dešava da nakon unosa slatkiša insulin ostane u višku, te na kraju prekomerno snizi nivo šećera u krvi, što izaziva osećaj gladi  i potrebu za ponovnim unošenjem hrane, pa se tako zatvara jedan začarani krug.

Neredovna ishrana i unošenje preobilnih obroka takodje podstiču prekomerno lučenje insulina.

Abdominalna gojaznost

Fizička neaktivnost  - mišići za svoj rad koriste kao izvor energije šećer iz krvi. Za razliku od drugih tkiva, mišićima nije neophodan insulin da bi koristili šećer. Zato je mišićna aktivnost od velikog značaja, jer omogućava sniženje šećera u krvi bez potrebe za  pojačanim lučenjem insulina.

Ostavite odgovor

Izvor: Shutterstock.

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *